Из поеме "Записи о Црном Владимиру"
Понекад тако стајати
Скривен у сени поноћи
Када зашкрипе вајати
Као да ишту помоћи
Пуцају греде дебеле
Начете тајном секиром
даске криве, дебеле
Одјечу ко под звекиром.
И воња све на амове,
Кожухе, крње рогове,
Славине коде чамове
Јанене дреје, стогове.
И шушти слама уморна
И цури зоб из зобнице
И зјапе врата суморна
Ко одшкринуте гробнице.
Све што је икад имало
Живот, до уре удесне,
није мртво нимало
(Бар неке ноћи чудесне).
|
|
Огрнут
Огрнут белом тежином
С косиром преко рамена
Краде се косац брежином
Побего испод камена.
Мирише тешка комина
Над селом и над ледином.
Ноћ је ко црна домина
Са белом тачком једином...
|